Oču­va­nje pri­rod­ne ba­šti­ne te­melj raz­vo­ja tu­ri­zma

Po­bolj­ša­nje si­stem­skih uslo­va za struk­tu­i­ran pre­ko­gra­nič­ni raz­voj re­gi­o­na Ska­dar­skog je­ze­ra i una­pre­đe­nje lo­kal­nog i re­gi­o­nal­nog pro­stor­nog pla­ni­ra­nja kao uslo­va za odr­ži­vi eko­nom­ski (tu­ri­zam) i eko­lo­ški raz­voj odr­ži­vog tu­ri­zma, osnov­ni su ci­lje­vi pro­jek­ta “Pre­ko­gra­nič­no pro­stor­no pla­ni­ra­nje u re­gi­o­nu Ska­dar­skog je­ze­ra, Al­ba­ni­ja i Cr­na Go­ra,” ko­ji je re­a­li­zo­van od ma­ja 2006. do de­cem­bra 2007. go­di­ne. Pro­je­kat je spro­veo GTZ – Nje­mač­ka teh­nič­ka sa­rad­nja, uz po­dr­šku nje­mač­kog mi­ni­star­stva za eko­nom­sku sa­rad­nju i raz­voj (BMZ), a pod­ra­zu­mi­je­vao je dva ni­voa ak­tiv­no­sti– iz­ra­du do­ku­men­ta «Kon­cept pre­ko­gra­nič­nog raz­vo­ja Ska­dar­skog je­ze­ra – pro­stor­na per­spek­ti­va», kao i iz­ra­du pro­stor­no-plan­ske do­ku­men­ta­ci­je u Cr­noj Go­ri i Al­ba­ni­ji i re­a­li­za­ci­ju in­ve­sti­ci­ja ma­njeg obi­ma u tu­ri­stič­ku in­fra­struk­tu­ru. U iz­ra­di Kon­cep­ta, part­ner­ske in­sti­tu­ci­je GTZ-a u Cr­noj Go­ri bi­le su Mi­ni­star­stvo tu­ri­zma i za­šti­te ži­vot­ne sre­di­ne i Mi­ni­star­stvo za eko­nom­ski raz­voj, a u Al­ba­ni­ji Mi­ni­star­stvo sa­o­bra­ća­ja, jav­nih ra­do­va i te­le­ko­mu­ni­ka­ci­ja.

Iako na Ska­dar­skom je­ze­ru po­sled­njih go­di­na do­ma­će i stra­ne or­ga­ni­za­ci­je re­a­li­zu­ju ve­li­ki broj ra­znih pro­gra­ma i pro­je­ka­ta, Alek­san­dra Ki­ko­vić, GTZ ko­or­di­na­tor pro­jek­ta, is­ti­če da je na­mje­ra GTZ-a bi­la da se Kon­cep­tom pre­ko­gra­nič­nog raz­vo­ja Ska­dar­skog je­ze­ra da­ju pred­lo­zi za ade­kvat­no raz­ma­tra­nje utvr­đe­nih po­ten­ci­ja­la i mo­guć­no­sti ovog iz­u­zet­no atrak­tiv­nog ali i osje­tlji­vog pod­ruč­ja, kao i da se uka­že na pri­jet­nje, od­no­sno kon­flik­te u pro­sto­ru ko­ji su već da­nas evi­dent­ni ili ko­ji bi, uko­li­ko se ne stvo­re od­go­va­ra­ju­ći pred­u­slo­vi za odr­ži­vi raz­voj re­gi­o­na, mo­gli na­sta­ti u bu­duć­no­sti.
Ka­ko je Kon­cep­tom zo­ni­ran re­gion Ska­dar­skog je­ze­ra i ko­ji su nje­go­vi prav­ci raz­vo­ja?
Pre­po­zna­ta su tri prav­ca raz­vo­ja: raz­voj tu­ri­zma, raz­voj dje­lat­no­sti ko­je ne spa­da­ju u tu­ri­stič­ke ak­tiv­no­sti i, na­rav­no, ori­jen­ta­ci­ja na za­šti­tu pri­rod­ne i kul­tur­ne ba­šti­ne. Raz­voj ovog pod­ruč­ja ne mo­že se ostva­ri­ti ako se u ob­zir uzme sa­mo je­dan pra­vac raz­vo­ja. Za­to smo, vo­de­ći se po­tre­ba­ma za­šti­te pri­ro­de i kon­fi­gu­ra­ci­jom te­re­na, Kon­cep­tom de­fi­ni­sa­li pet raz­voj­nih zo­na i to: sje­ver­nu zo­nu, ko­ja po­kri­va pod­ruč­je oko na­se­lja Go­lu­bov­ci i Tu­zi i mo­čvar­no pod­ruč­je na sje­ver­noj oba­li je­ze­ra, sje­ve­ro­i­stoč­nu zo­nu, ko­ja po­kri­va pod­ruč­je iz­me­đu Gru­de e Re i Ha­ni i Ho­tit (dio okru­ga Ma­le­sia Mad­he u Al­ba­ni­ji), is­toč­nu zo­nu, tj. grad Ska­dar i nje­go­vo pri­grad­sko okru­že­nje (pri­pa­da okru­gu Ska­dar), ju­žnu zo­nu, ko­ju či­ni ci­je­la ju­žna oba­la od Ši­ro­ke na ju­go­i­sto­ku u Al­ba­ni­ji do Vir­pa­za­ra na sje­ve­ro­za­pa­du (pri­pa­da gra­du Ska­dru i op­šti­ni Bar) i sje­ve­ro­za­pad­nu zo­nu, ko­ja ob­u­hva­ta pod­ruč­je oko Ža­blja­ka, Ri­je­ke Cr­no­je­vi­ća i Ko­mar­na (op­šti­na Ce­ti­nje). Tu­ri­zam za­vi­si od pri­rod­nih re­sur­sa, ali je nje­go­va eks­pan­zi­ja, po­seb­no fi­zič­ka in­fra­struk­tu­ra, ogra­ni­če­na po­tre­bom da se pri­rod­ni re­sur­si sa­ču­va­ju kao te­melj raz­vo­ja tu­ri­zma. S dru­ge stra­ne, po­ten­ci­jal­ne pri­vred­ne ak­tiv­no­sti van ovog sek­to­ra u ve­li­koj mje­ri za­vi­se od bu­du­ćeg raz­vo­ja tu­ri­zma.
Za­šti­ti pri­rod­nih re­sur­sa i kul­tur­nog pej­za­ža mo­ra se da­ti neo­gra­ni­čen zna­čajDo ka­kvih se za­klju­ča­ka do­šlo ovim do­ku­men­tom?
Za­šti­ti pri­rod­nih re­sur­sa i kul­tur­nog pej­za­ža mo­ra se da­ti neo­gra­ni­čen zna­čaj a, isto­vre­me­no, Kon­cept se mo­ra po­sma­tra­ti kao šan­sa za uku­pan eko­nom­ski raz­voj pod­ruč­ja Ska­dar­skog je­ze­ra i kao vo­de­ći prin­cip bi­lo kog prav­ca raz­vo­ja. Svi bu­du­ći pri­stu­pi i na­po­ri mo­ra­ju uklju­či­ti in­te­gra­ci­ju svih slo­je­va sta­nov­ni­štva i ubla­ža­va­nje so­ci­jal­nih raz­li­ka kao prin­ci­pa ostva­re­nja jed­na­kih pra­va i so­ci­jal­ne prav­de. Je­din­stve­na pri­rod­na lje­po­ta i vri­jed­nost pod­ruč­ja Ska­dar­skog je­ze­ra tre­ba da slu­že kao pre­po­zna­tljiv brend ka­ko za tu­ri­stič­ke, ta­ko i za ne­tu­ri­stič­ke ak­tiv­no­sti – pri­je sve­ga po­ljo­pri­vred­ne pro­iz­vo­de i do­ma­ću ra­di­nost. Bu­du­ći raz­voj tu­ri­zma na Ska­dar­skom je­ze­ru mo­ra se okre­nu­ti pro­mo­ci­ji ak­tiv­no­sti u pri­ro­di, uz ade­kva­tan ”kon­cept usmje­ra­va­nja po­sje­ti­la­ca”. Tu­ri­zam sam po se­bi ne mo­že obez­bi­je­di­ti do­volj­no pri­ho­da i za­po­sle­nja za lo­kal­no sta­nov­ni­štvo zbog po­sto­je­ćih ogra­ni­če­nja nje­go­vog raz­vo­ja, te sto­ga nje­gov raz­voj i raz­voj ne­tu­ri­stič­kih dje­lat­no­sti tre­ba ti­je­sno ve­za­ti ka­ko bi se po­ve­ćao pri­hod u re­gi­o­nu. Zo­ne re­gi­o­na ko­je ras­po­la­žu raz­li­či­tim po­ten­ci­ja­li­ma tre­ba uve­za­ti ka­ko bi se kre­i­ra­lo ja­ko re­gi­o­nal­no tr­ži­šte i obez­bi­je­dio pot­pun i odr­živ eko­nom­ski raz­voj. Bli­zi­na va­žnih de­sti­na­ci­ja, po­put pri­mor­ja i Pod­go­ri­ce, kao i ogra­ni­če­ni smje­štaj­ni ka­pa­ci­te­ti uti­ču na atrak­tiv­nost je­ze­ra za jed­no­dnev­ne iz­le­te. Ukrat­ko, mo­že se za­klju­či­ti da se raz­voj­na ori­jen­ta­ci­ja pod­ruč­ja Ska­dar­skog je­ze­ra mo­ra te­me­lji­ti na po­li­ti­ci usmje­ra­va­nja po­sto­je­ćeg i oče­ki­va­nog ra­stu­ćeg eko­nom­skog pri­ti­ska, a u ko­rist eko­lo­ških i so­ci­jal­nih po­tre­ba i za­htje­va.

Pro­stor­no pla­ni­ra­nje mo­ra da uzme u ob­zir raz­ne aspek­te raz­vo­ja i ne mo­že se ba­vi­ti sa­mo po­je­di­nim seg­men­ti­ma, po­put za­šti­te ži­vot­ne sre­di­ne ili raz­vo­ja tu­ri­zmaIs­ti­če­te da je pro­stor­no pla­ni­ra­nje spe­ci­jal­nost GTZ-a i da ono ne pod­ra­zu­mi­je­va sa­mo iz­ra­du ade­kvat­ne pro­stor­no-plan­ske do­ku­men­ta­ci­je, već i ini­ci­ra­nje raz­voj­nih pro­ce­sa. Na šta kon­kret­no mi­sli­te?
Pro­stor­no pla­ni­ra­nje mo­ra da uzme u ob­zir raz­ne aspek­te raz­vo­ja i ne mo­že se ba­vi­ti sa­mo po­je­di­nim seg­men­ti­ma, po­put za­šti­te ži­vot­ne sre­di­ne ili raz­vo­ja tu­ri­zma. Ši­ro­ko je ras­pro­stra­nje­no mi­šlje­nje da, du­go­roč­no gle­da­no, is­klju­či­vi pri­stup strikt­ne za­šti­te ne mo­že obez­bi­je­di­ti uspje­šnu za­šti­tu pri­rod­nih vri­jed­no­sti. Me­đu­tim, pred­u­slov to­me je pri­hva­ta­nje i po­dr­ška lo­kal­nog sta­nov­ni­štva, a ona se mo­že po­sti­ći sa­mo ako to sta­nov­ni­štvo ko­je tre­nut­no bro­ji oko 100.000 u ši­rem pod­ruč­ju re­gi­o­na, vi­di ko­ri­sti za se­be – mo­guć­nost za­po­sle­nja i stva­ra­nja pri­ho­da, od­no­sno mo­guć­nost po­bolj­ša­nja ži­vot­nih uslo­va. Ta­ko­đe, sma­tra­mo da atrak­tiv­nost po­je­di­nač­nih na­se­lja u kraj­njem za­vi­si od atrak­tiv­no­sti ci­je­log pod­ruč­ja Ska­dar­skog je­ze­ra. To zna­či da se u raz­ma­tra­nje mo­ra uze­ti ci­je­li re­gion, a ne sa­mo nje­go­va po­je­di­na pod­ruč­ja.
Či­ni se da iz sve­ga pro­iz­i­la­zi po­tre­ba za re­a­li­za­ci­jom od­re­đe­nih ak­tiv­no­sti na po­lju pro­stor­nog pla­ni­ra­nja. Ko­je su to ak­tiv­no­sti?
Cr­no­gor­ska i al­ban­ska vla­da mo­ra­ju obez­bi­je­di­ti bo­lju, har­mo­ni­zo­va­nu i ko­or­di­ni­ra­nu pre­ko­gra­nič­nu sa­rad­njuZa iz­ra­du pre­ko­gra­nič­nog pro­stor­nog pla­na za ci­je­li re­gion Ska­dar­skog je­ze­ra još uvi­jek ne po­sto­je za­kon­ske pret­po­stav­ke. Cr­no­gor­ska i al­ban­ska vla­da mo­ra­ju obez­bi­je­di­ti bo­lju, har­mo­ni­zo­va­nu i ko­or­di­ni­ra­nu pre­ko­gra­nič­nu sa­rad­nju. Ono što je već de­fi­ni­sa­no za­ko­ni­ma o pro­stor­nom pla­ni­ra­nju – mo­guć­nost sa­rad­nje na po­lju raz­mje­ne in­for­ma­ci­ja i ko­or­di­na­ci­je pro­stor­nog pla­ni­ra­nja su­sjed­nih op­šti­na, mo­ra bi­ti pro­ši­re­no i na mo­guć­nost pre­ko­gra­nič­ne sa­rad­nje su­sjed­nih op­šti­na. Na cr­no­gor­skoj stra­ni hit­no je po­treb­no pri­stu­pi­ti iz­ra­di pro­stor­no plan­ske do­ku­men­ta­ci­je za lo­ka­li­te­te ko­ji su utvr­đe­ni Pro­stor­nim pla­nom po­seb­ne na­mje­ne za Na­ci­o­nal­ni park Ska­dar­sko je­ze­ro i one ko­ji su pred­met in­te­re­so­va­nja in­ve­sti­to­ra, od­no­sno za pod­ruč­ja na ko­ji­ma se su­prot­sta­vlja­ju po­tre­be za­šti­te i raz­vo­ja: Vra­nji­na sa Le­sen­drom, Do­nji Mu­ri­ći, Ža­bljak Cr­no­je­vi­ća, Ka­ruč, Do­do­ši i dru­ge. Ina­če, iz­ra­da pro­stor­no plan­ske do­ku­men­ta­ci­je, od­no­sno Stu­di­ja lo­ka­ci­je za tri pri­o­ri­tet­na lo­ka­li­te­ta na cr­no­gor­skoj stra­ni je­ze­ra je već u to­ku, a ra­di se o lo­ka­li­te­ti­ma Vra­nji­na sa tvr­đa­vom Le­sen­dro, Do­nji Mu­ri­ći i Ža­bljak Cr­no­je­vi­ća. Upo­re­do sa ovim, u Al­ba­ni­ji se ra­di Ma­ster plan za pod­ruč­je Zo­gaj i Ši­ro­ka. Ko­nač­no, a kao vr­lo va­žno za po­sto­je­će vla­sni­ke obje­ka­ta na Ska­dar­skom je­ze­ru i za bu­du­će in­ve­sti­to­re, GTZ je pru­žio teh­nič­ku i fi­nan­sij­sku po­dr­šku iz­ra­di pu­bli­ka­ci­je „Ar­hi­tek­ton­sko na­slje­đe ba­se­na Ska­dar­skog je­ze­ra“. Njen autor je doc. mr Sve­ti­slav G. Po­po­vić, pro­fe­sor Ar­hi­tek­ton­skog fa­kul­te­ta Uni­ver­zi­te­ta Cr­ne Go­re, a pu­bli­ka­ci­ja je cr­no­gor­skoj jav­no­sti pre­zen­to­va­na po­čet­kom fe­bru­a­ra.
Pro­je­kat GTZ-a je za­vr­šen u de­cem­bru 2007. go­di­ne. Šta sli­je­di?
U GTZ-u oče­ku­ju da re­a­li­za­ci­ja dru­ge fa­ze ovog pro­jek­ta poč­ne u apri­lu 2008. go­di­ne, pri če­mu će nje­ne osnov­ne ak­tiv­no­sti bi­ti iz­ra­da me­nadž­ment pla­na za Na­ci­o­nal­ni park Ska­dar­sko je­ze­ro, iz­ra­da de­talj­nog kon­cep­ta pre­ko­gra­nič­nog raz­vo­ja pod­ruč­ja Tu­zi i okru­ga Ma­le­si­ja Mad­he, kao i de­talj­no zo­ni­ra­nje užeg i ši­reg pod­ruč­ja je­ze­ra.