Kada se od Podgorice magistralom nastavi ka Jadranu, negde na pola puta pojavi se velika voda, zbog koje nestrpljiva deca vecpomisle da su na moru.
I pored umora od dugog puta, mnogi putnici ne mogu da odole prelepom prizoru i zastaju baš ovde, praveci poslednju pauzu na samo pola sata do cilja.
Predah prave na nekoj od terasa jezerskih restorana sa kojih se pogled pruža na nacionalni park, a nakon toga veliki je broj onih koji bi morski aranžman u nekoj od soba sa pogledom na usijanu magistralu bez razmišljanja zamenili za ribarsku kucicu ciji se balkon pruža preko jezerskih lokvanja. Nestrpljiviji turisti sa manje poverenja prema neukrocenoj prirodi, ipak se vrate Skadarskom jezeru, ali sada po višoj ceni, jer im turisticke agencije na moru ovaj atraktivni izlet ponude još sa vrata.
Živopisno i po mnogo cemu jedinstveno Skadarsko jezero, smestilo se u zetsko-skadarskoj kotlini, zadržavajuci rekom Bojanom kontakt sa Jadranskim morem, od kojeg ga je u dalekoj prošlosti odvojio lanac visokih planina. Zbog cinjenice da se nalazi na krecnjackom podrucju, priobalni deo jezera, ali i brojna ostrva, privlace pažnju neobicnim oblicima koje su vajali voda i vreme. Sa magistralnog puta najuocljivije i jedino nastanjeno ostrvo je Vranjina. Posljednje ribarsko selo na Skadarskom jezeru vecvekovima živi istim životom, i još se uvek mogu videti starije žene koje iznose sveže uhvacene krapove na magistralu i nude ih prolaznicima. Krap je endemska riba koja živi samo u ovom jezeru, a najviše je nalik šaranu. Izuzetnog je ukusa, prži se obicno samo na ulju, ali je dimljeni pravi specijalitet koji su probali samo retki srecnici.
Najvece jezero na Balkanu, osim po ovome, veci osnovcima poznato je po još jednoj zanimljivosti. Samo jezero je kriptodepresija, što znaci da se neki delovi njegovog dna nalaze ispod nivoa mora. Takva mesta nazvana su „oka“. Ima ih oko 30, dok je prosecna dubina jezera oko šest metara. Zahvaljujuci prvenstveno ocuvanju eko-sistema i usled nepristupacnosti nekih delova jezera, narocito uz njegovu severnu mocvarnu obalu, Skadarsko jezero je pticji raj cak za 264 vrste, od kojih su mnoge ugrožene. U Evropi redak kudravi pelikan, postao je zaštitni znak jezera i nacionalnog parka.
Dve trecine jezera pripada Crnoj Gori, dok je jedna trecina u Albaniji. Na Skadarskom jezeru se nalazi veliki broj pešcanih plaža i izletišta, koja su osim po lepoti, poznata i po restoranima koji raspolažu velikim izborom specijaliteta kuhinje iz ovog kraja.
Skadarsko jezero i okolinu krasi veoma znacajan broj kulturno-istorijskih spomenika. Jezero je prepoznatljivo po ostrvskim crkvama i manastirima: Starcevu, Beški, Moracniku i drugim. Na ovim „pustim ostrvima“ žive monasi koji se nalaze u potpunoj izolaciji, a jedini kontakt sa gradom imaju jednom mesecno kada camcem odlaze po džakove hleba.
Ostrvo Grmožur, ovoga puta zapadno od železnickog mosta, takozvani je crnogorski Goli otok. Na njemu je veliki vladar Nikola I Petrovicnapravio zatvor u koji je slao neposlušne politicke protivnike na prevaspitavanje. Gole stene opasane velikim zidovima, ali i prvo kopno daleko kilometrima, jasni su pokazatelji da je bekstvo sa Grmožura bilo prakticno nemoguce.
Нема коментара:
Постави коментар